Актуелности

НЕПРИХВАТЉИВО МАЛИ БРОЈ ИДЕНТИФИКОВАНИХ СРБА

За породице несталих из Републике Српске неприхватљиво је то што је ексхумиран и идентификован мали број Срба, након што је Институт за нестала лица БиХ преузео надлежност у процесу тражења несталих.

 

Изјавио је то Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, приликом свог обраћања пред посланицима Народне скупштине РС на тему “Анализа стања у процесуирању ратних злочина и тражење несталих”.

 Образлажући у парламенту Републике Српске извјештај о анализи и плану активности о тражењу несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да тражење несталих мора бити деполитизовано и дефинисано као национално питање Републике Српске.

“Потребно је да Савјет министара БиХ, као суоснивач Института за нестале БиХ, преиспита његову даљу улогу у процесу тражења несталих Срба”, истакао је Којић.

Којић је рекао да је Институт за нестала лица БиХ у протеклих пет година идентификовао посмртне остатке 600 несталих Бошњака и 33 Срба, док су остала тијела несталих лица српске националности пронађена према информацијама некадашњег Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске.

Он је навео да је завршетком Oдбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској евидентирано 5.280 несталих и то 2.735 цивила, 2.515 војника и 30 дјеце.

Којић је навео да је од 1995. године до 1. јануара 2008. године, ријешена судбина 3.454 нестала лица са пописа Канцеларије за нестала лица Републике Српске или у просјеку 320 случајева годишње.

Он је рекао да велики проблем у процесу тражења несталих представљају измјештена тијела из примарних појединачних и масовних гробница, који је посебно изражен на простору Сарајева, Озрена, Мајевице, Горажда, као и у касаранама у Федерацији БиХ, које су током рата биле под контролом такозване Армије БиХ у којима су пронађене масовне гробнице са тијелима заробљених и убијених српских војника.

“У наредном периоду морају се створити услови да се сва тијела пронађених Срба из ФБиХ довозе у Републику Српску, форензички обраде и идентификују у Заводу за судску медицину Републике Српске, а неидентификована тијела да се похране искључиво у спомен-костурницама у Српској”, истакао је Којић.

Он је навео да је потребно успоставити централну евиденцију несталих БиХ, која ће садржавати податке о статусу и околностима нестанка, матичном броју и национални предзнак несталог лица.

Којић је рекао да је потребно усагласити начин избора српских представника у руководству Института за нестала лица БиХ, те да се успостави потпуна сарадња са српским представницима у Институту с циљем размјене оперативних података о несталим лицима.

Он је истакао да Српска није институционално пописала српске жртве од 1992. до 1995. године, истичући да се тренутно проводе активности на реализацији “Пројекта пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ /трагичан сукоб у региону/ од 1992-1995. године”.

Он је нагласио да ће Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица у наредном периоду искористити све постојеће капацитете, како би се максимално убрзао овај посао, а све с циљем истините интерпретације историјских чињеница, перспективније будућности долазећих генерација, а посебно помирења.

Којић је рекао да се наметнула потреба истраживања догађаја у сребреничкој регији у јулу 1995. године с обзиром да постоје сумње у регуларост броја несталих и сахрањених лица и њихова повезаност са дешавањима из јула 1995. године.

Он је рекао да ће се овим истраживањем извршити стручна анализа догађаја, а све у интересу даљег онемогућавања манипулације бројем жртава и начином њиховог страдања.

“Страдање Срба у сребреничкој регији није до сада довољно и потпуно истражено, а тежиште рада у овом случају ће бити на прикупљању података и нових чињеница, као и провјера расположивих података о злочинима бошњачких снага над Србима у средњем Подрињу, а слично ће бити учињено и за подручје западнокрајишких општина”, истакао је Којић.

Он је рекао да је МУП Републике Српске од 1992. године, закључно са 31. мартом 2013. године, надлежним тужилаштвима поднио укупно 1.012 кривичних пријава, односно извјештаја о почињеном кривичном дјелу ратног злочина и 628 допуна извјештаја, односно извјештаја о предузетим мјерама и радњама и поступању по наредбама тужилаштава по ранијим предметима ратних злочина против 7.547 пријављених лица, због постојања основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22.969 жртава.

Када је ријеч о пружању помоћи породицама осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине, Којић је закључио да се она реализује посредством Фондације “Помоћ”, при Борачкој организацији, као и да је Влада Српске донијела одлуку о једнократном материјалном обезбјеђењу лица из Републике Српске која се налазе у притвору у Хагу, тако да су успостављени различити механизми помоћи.