Актуелности

СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

На Озрену је почињен стравичан злочин над српским народом који има све елементе геноцида. Међутим, за овај злочин још нико у БиХ није одговарао, осим преминулог команданта такозване Армије БиХ Расима Делића.


Код спомен-крста на Озрену одржана је централна манифестација у Републици Српској у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих, са које је указано да посљедице рата нису избрисане 21. новембра 1995. године када је потписан Дејтонски мировни споразум, те да је Република Српска незадовољна начином на који се третирају злочини почињени над Србима. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да се мора пробудити савјест и освијестити тако да као народ добро проучимо своју историју, посљедице и историјске догађаје.
"Морамо бити јединствени да нам се никада више не деси да се окренемо једни против других. Претпоставка свих претпоставки јесте слобода са правдом, а претходница те слободе је јединство, које је формула на основу које можемо да опстанемо на овим просторима", рекао је Савановић.
Он је истакао да су Срби у историји само бранили своја огњишта, слободу и народ, а увијек су били мета "тих подмуклих" које су олако прихватали у свој загрљај и заборављали њихове раније злочине према српском народу.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић поновио је да је на Озрену почињен стравичан злочин над српским народом који има све елементе геноцида, али да за овај злочин је одговарао само преминули командант такозване Армије БиХ Расим Делић, који је пред Хашким трибуналом осуђен на три и по године затвора. Он је рекао да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Института за нестала лица БиХ и Међународне комисије за нестала лица у процесу тражења несталих Срба, као и радом Суда и Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима, због чега подржавају најављено одржавање референдума у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ. Митровић је прецизирао да је на Озрену измјештено 11 масовних српских гробница са око 140 тијела, од чега је најкарактеристичнији случај из Гостовића, гдје су 53 српска борца измасакрирали муџахедини, од чега је 12 тијела пронађено и идентификовано. На Озрену је заробљено 459 српских војника, од чега их је 49 размијењено, 271 идентификовано, а 131 се води као нестао. Он је упозорио да ће процес налажења посмртних остатака и њихова идентификација трајати још 40 година, уколико се настави досадашњом динамиком.