• 01.jpg
  • 02.jpg
  • 03.jpg
  • 04.jpg

Публикације

zaboravljeni

nezaboravi

sjecanja

Донација

donacija

Видео записи

video

Фотографије

foto

Актуелности

БЈЕЛОВАЦ: ПАРАСТОС ЗА 109 ПОГИНУЛИХ СРБА

У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, 14. децембра 2015. године jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године.

 Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 23 године од њиховог страдања.
Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општина и општинских борачких и организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из региjе Бирач.
Парастосу погинулим Србима у Бjеловцу претходило jе уручивање медаља заслуга за народ породицама 9 погинулих српских бораца из Братунца коjе jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик, поводом 15. септембра, Дана погинулих и несталих.
На данашњи дан приjе 22 године, у рану зору, jаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села, под командом Насера Орића, упале су ова три подрињска села убиjаjући све што су стигле, пљачкаjући и палећи српску имовину.
Наjмлађа жртва био jе 15-огодишњи Чедо Миладиновић, а наjстариjа 88-годишња Достана Матић. Старица Божана Остоjић jе нестала и jош ниjе пронађена.
За ове злочине, као и за броjне друге почињене над Србима у средњем Подрињу, нико ниjе одговарао, а породице настрадалих губе наду да ће злочинце некада стићи правда, али кажу, вjеруjу макар у ону Божиjу
Предсjедник општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радоjка Филиповић тог дана jе изгубила мужа Драгана и свекра Драгољуба, а у заробљеништво у Сребреницу одведена jоj jе свекрва, jетрва и њено двоjе дjеце.
„Непроцесуирање ратних злочина jе наjвећи злочин коjи се у миру води против Срба. Правосуђе БиХ своjим нечињењем показуjе да jе то сигурна земља за злочинце из реда бошњачког народа. Зар за оволико убиjених и масакрираних људи у њиховим кућама и двориштима нико да не одговара? Већина погинулих били су цивили, а ниjедне оптужбе и пресуде за оваj злочин нема у правосуђу БиХ. То jе срамота“, рекла jе Филиповићева.
Она истиче да jе у Бjеловцу почињен jедан од наjстрашниjих злочина у средњем Подрињу.
„Уколико би се дониjеле пресуде за злочине над Србима, оне би морале бити квалификоване као геноцид и тиме би Бошњаци морали избацити квалификациjу рата као `агресиjу и геноцид`“, изjавила jе Филиповићева
Риjетки коjи су преживjели оваj злочин причаjу да jе невjероватно много припадника муслиманске воjске упало у село и да су уништавали и пљачкали све, а да су цивили бjежали према Дрини како би се домогли Србиjе.
Поред Дрине биле су убачене муслиманске засjеде и многи су убиjени на обали или су завршили у хладним таласима риjеке.
Славки Матић су тог jутра у кући убиjене кћерке Сњежана и Гордана и муж Радивоjе, а кућа jе опљачкана и запаљена.
Славка каже да jе изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина, да jе jедина правда за преживjеле становнике ових села Република Српска, као и да се jош jедино нада у Божиjу правду.
„Касниjе су се воjске помиjешале, циjели дан jе била пуцњава и водиле су се борбе по двориштима и воћњацима. Многи су погинули на обали Дрине или у чамцима, покушаваjући да се домогну Србиjе. Снаjпери су тукли са оближњих брежуљака, а село jе горjело. Око половине погинулих били су цивили“, прича Матићева.
Драган Цвjетиновић, коjи jе током рата био возач санитета, присjећа се да jе тог дана три пута санитетским камионом из Бjеловца довозио рањене и мртве у братуначки Дом здравља док и он ниjе рањен.
Цвjетиновић каже да jе дан био хладан као данашњи, само магловит и да су се, захваљуjући магли, риjетки успjели некако сакрити и преживjети, а сва имовина jе опљачкана и попаљена. „Хиљаде воjника и цивила jе упало у село и пљачкало“, подсjећа он.
Живоjин Симић из Сикирића каже да jе седам чланова његове породице убиjено на данашњи дан 1992. године.
„За убиства моjих Златана, Гроздане, Радосава, Живадина, Воjислава, Милована и Драгана нико ниjе одговарао зато што су Срби. То jе свjетска брука. Вjеруjемо да ће Бог исправити ту неправду коjу свjетски моћници чине Србима“, рекао jе Живоjин.

У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомjесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић коме су тога дана убиjени отац Радован и брат Миленко, док jе маjку изгубио три мjесеца раниjе.
Они су одведени у Сребреницу, гдjе су злостављани и гладовали два мjесеца док нису размиjењени.

operativni tim cir