Актуелности
Гробнице, стратишта, логори
Гробнице, стратишта, логори
08.10.2010.
У Историјском архиву Београда 7. октобра 2010. године отворена је изложба са 108 фотографија и других докумената под заједничким називом "гробнице, стратишта и логори".
Из општинских организација
ОДАТА ПОЧАСТ ЗА 1.567 ХЕРОЈА ОДБРАНЕ СРПСКЕ
Парастосом и полагањем вијенаца на централни споменик погинулим борцима у Бијељини је одата почаст за 1.567 јунака који су дали живот за стварање Републике Српске и одбрану слободе српског народа.
"На овај начин показујемо свима да наши очеви, браћа, сестре и синови никада неће бити заборављени док год постоји Република Српска, а то је заувијек", поручио је предсједник Градске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бијељине Мишо Полетан.
Према његовим ријечима, од 1.567 бораца Војске Републике Српске, који су погинули на подручју Семберије и Мајевице још се трага за посмртним остацима 46 лица.
Уочи Дана погинулих и несталих бораца ВРС који се обиљежава 15. септембра Полетан је критиковао рад Института за проналажење несталих у Сарајеву јер се у БиХ проналазе само бошњачке жртве, а српске никако.
Парастос за погинуле борце служен је у цркви Светог Ђорђа у Бијељини, а вијенце су на централни споменик положиле делегације Градске управе, Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила те народни посланици из Бијељине и друге институције.
СВИЈЕЋЕ ЗА ПОГИНУЛЕ И НЕСТАЛЕ БОРЦЕ ПРИЈЕДОРА
Паљењем свијећа и полагањем вијенаца испред централног спомен-обиљежја борцима погинулим у Одбрамбено-отаџбинском рату у Приједору је обиљежен 15. септембар - Дан несталих и погинулих Републике Српске.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приједор Здравка Карлица рекла је да је постала традиција да се уочи Дана погинулих и несталих бораца породице сјећају својих најмилијих.
"Ове вечери окупљамо се око споменика погинулим борцима, одајемо почаст нашим најмилијим погинулим, да се никад не забораве и жао ми је што многи још немају ту прилику да обиђу гроб својих несталих јер се још трага за 1.671 несталим борцем и цивилом", истакла је Здравка Карлица.
Она је додала да једина порука коју би требало послати са овог мјеста јесте жеља да сви буду сахрањени, без обзира којем народу припадају.
Замјеник градоначелника Приједора Миленко Ђаковић каже да је овај дан прилика да се Приједорчани присјете својих сабораца, очева, синова и браће јер то су они који су дали највише за мир у Републици Српској.
"Сматрам да се у Српској још увијек не цијени њихово дјело и апелујем да сви надлежни органи учине све како би се смањио број незапослених бораца, а посебно мислим на републичке комисије које још причају политичку причу у вези са несталим борцима", додао је Ђаковић.
Паљењу свијећа и полагању вијенаца на споменику претходио је парастос погинулим и несталим борцима који је служен у Цркви Свете тројице у Приједору.
ВРИЈЕМЕ НЕ МОЖЕ ЗАЛИЈЕЧИТИ РАТНЕ РАНЕ
Делегација Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Града Источно Сарајево, поводом обиљежавања 15. септембра, Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату, положила је 14. септембра 2016. године, вијенац на централни крст у Војничком спомен-гробљу "Мали Зејтинлик" у Сокоцу, гдје је сахрањено 956 бораца са подручја Сарајевско-романијске регије погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенац је положен и на спомен-чесму у гробљу „Градац“, на којој су уписана имена 86 бораца са подручја соколачке општине који су погинули у минулом рату.
Предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Града Источно Сарајево Мирјана Цабо рекла је новинарима да изузетно споро тече процес тражења несталих бораца и цивила српске националности.
Према њеним ријечима, до сада нико није судски процесуиран за злочине над члановима њихових породица које су и даље дискриминисане од Суда и Тужилаштва БиХ.
- Вријеме не лијечи ране. Туга за нашим погинулим и несталим је све јача. Још увијек тражимо 394 војника и цивила који се воде као нестали са подручја Сарајевско-романијске регије. Само 536 лица српске националности је пронађено и идентификовано са подручја Града Сарајево. Хоћемо само да будемо равноправни са другима, да се процесуирају злочини над Србима. Могу рећи да не знамо ни за један предмет ратног злочина над Србима да је неко осуђен. И ако се то десило, ријеч је и изузетно благим казнама. Дакле, и даље смо дискриминисани од стране Суда и Тужилаштва БиХ. Тражимо да се убрза процес тражења лица српске националности, да се на мјестима гдје се о томе одлучује нађу и представници институција Републике Српске, прије свега Центра за тражење несталих лица Српске – рекла је Цабова.
Предсједник Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Соколац Митра Табаковић није задовољна оним што се дешава када је ријеч о тражењу несталих војника и цивила.
- Сваке године у манастиру Свети великомученик Георгије на Равној Романији служи се парастос за погинуле борце и цивиле. Без озбира колико ће нас доћи, ми ћемо се састајати сваког 14. септембра на војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ да положимо вијенце и помолимо са за оне који су дали своје животе за Републику Српску. Највише нас боли што се не процесуирају злочини над Србима. И даље ћемо тражити своје нестале и инсистирати да се казне они што починише злочине над српским цивилима и борцима, казала је Табаковићева.
Још вијек се трага за четири српска борца са подручја општине Соколац. У Горажду су нестали Срђан Ђерић, Илија Јовановић и Милан Марић, а у Сарајеву Драгомир Ђерић. Не зна се ништа и ни за 11 цивила са подручја соколачке општине, који су нестали у селима.
У „Малом Зајтинлику“ смо затекли и Винку Ђуровић, која је у минулом рату, у јуну 1995. године , на Нишићкој висоравни изгубила сина Жељка и супруга Миодрагау
- Моје срце зна само како се осјећам. Мој Жељко је имао непуних 20 година, а супруг Миограг 46. Погинули су у истом трену на Нишићкој висоравни, 16. јуна 1995. године. Живим за одласке на гробље, али и за своју кћерку Снежану и њене потомке. Годинама тражим посао за кћерку. Обећања је било безброј, али за њу посла никада. То ме боли, али и чињеница да нема осуде злочина над Србима, каже Винка.
У Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији код Сокоца служен је помен за погинуле борце. На унутрашњим зидовима овог манастира уписано је преко 4.000 имена погинулих бораца са подручја Сарајевско-романијске регије
ПАРАСТОС УМОРЕНИМ СРБИМА
На мјесном гробљу у Кукавицама код Котор Вароша служен је парастос за 16 Срба из Сердара, које су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убијени су Бранко (60), Босиљка (53), Јеленко (31), Радмила (21), Славко (60), Данка (54), Драго (47), Мирко (31), Славиша (22) и Споменка (19), сви Сердар, затим Љубица Тепић (40) и њене кћерке Слободанка од 12 и Сњежана од четири године, Никола Дукић (40), те Славко (55) и Славојка Бенцуз (21).
Злочин у Сердарима један је од најсвирепијих у претходном рату. Злочинци су познати и Суд БиХ донио је одлуку да буду процесуирани, али је Апелационо одјељење Суда БиХ укинуло првостепену пресуду јер је ријеч о српским жртвама.
За овај злочин Суд БиХ осудио је на укупно 43 године затвора некадашње припаднике Територијалне одбране Котор Вароша Фикрета Планинчића, Расима Лишанчића, Сеада Мензила и Мирсада Ватрача.
Апелационо одјељење Суда БиХ је 28. јануара ове године укинуо "неразумљиву" првостепену пресуду против Планичића, Мензила и Ватраче. Лисанчић је умро мјесец дана након изрицања првостепене пресуде па је против њега обустављен кривични поступак.
СРПСКЕ ЖРТВЕ НИКО НЕ ПРИМЈЕЋУЈЕ
Током рата на подручју општина Братунац, Сребреница и околине плански је уништено и запаљено више од 150 села те побијено више од 3.000 Срба.
Служењем парастоса убијеним и погинулим и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју на Залазју код Сребренице, у овој општини је обиљежена годишњица страдања Срба овог краја, које су припадници такозване Армије БиХ убили током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Само на Петровдан 1992. године, тачно прије 22 године снаге Насера Орића су убиле 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача.
"Злочини почињени над Србима у Сребреници током рата, за дио међународне заједнице , мање су битни него бошњачке жртве", сматра Младен Грујичић из Сребренице, који је током рата изгубио оца и још десетак чланова шире породице. Додаје да се прави селекција међу жртвама, а то показује и чињеница да високи званичници западних земаља долазе само на комеморацију у Поточаре, а не и на српска стратишта
"Ту причу нико не чује, 22 године ми понављамо да би доказали свијету да је овдје гинуо српски народ, али једноставно то као да никога не занима, једноставно пролазе поред нас", прича Грујичић.
Пролазе и године, а злочинци над српским народом су и даље на слободи. Бројна су свједочења о страдању више од 3.000 Срба на овом подручју.
"Они кажу да нису убијали ни цивиле, али моја сестра је била цивил, 1973. годиште, ђак генерације. Нема правде нигдје, није била двадесет и неку годину и неће је никад ни бити“ каже Татомир Гвозденовић, брат убијене малољетње дјевојке.
Карактеристика готово свих напада је да су српска села паљена, а мјештани убијани на највеће православне празнике.
"Убијани су жене, дјеца, старци, болесни, немоћни, непокретни, убијани су на најсвирепије начине који само болестан ум може да смисли", каже Радојка Филиповић из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац.
Осим што су убијали, Орићеви војници су и одводили Србе у логоре. Један од њих је и тада деветогодишњи дјечак Брано Вучетић, кога су припадници Армије БиХ ранили и малтретирали у сребреничком затвору неколико мјесеци.
"И дан-данас имам последице од рањавања, имам преко 15 гелера у себи", каже Брано.
Током рата у периоду од 1992- 1995. године , на подручју општина Братунац, Сребреница и околине плански је уништено и запаљено више од 150 села. Побијено је више од 3.000 Срба. Само током јесени 1992. и у зиму 1993. према подацима Организације породица погинулих, та бројка премашује 1.500 убијених.
СТРАДАЊЕ СРБА У РАТКОВИЋИМА
У сребреничком селу Ратковићи служен је парастос за 24 Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле 1992. године.
Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се, као и сваке године, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили свијеће за покој душа настрадалих.
Цвијеће је положила делегација Срба запослених у Скупштини општине.
Обиљежавање 23 године од страдања овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, барем једном у години, јер још немају услова за повратак, будући да им куће нису обновљене и да није изграђен пут до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.
Јаке муслиманске снаге у рану зору 21. јуна 1992. године упале су са више страна у удаљено сребреничко село Ратковиће, убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли. У овом селу муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.
УБИЈЕНА ПОРОДИЦА ВУКАШИНОВИЋ
У мјесту Буквице код Горажда служен је парастос за осморо Срба из породице Вукашиновић, које су 1992. године убили припадници такозване Армије БиХ.
На мјесту страдања, чланови породица страдалих и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево прислужили су свијеће и положили цвијеће.
"За овај злочин нико није одговарао, иако су чланови породица покретали и појединачне кривичне пријаве. Ми од тужилаштава немамо ни податке нити информације да ли неко трага за убицама њихових најмилијих", изјавила је СРНА предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале Жељка Кошарац.
И она и њене колеге изражавају бојазан да ће свједоци злочина над Србима биолошки нестати и да више неће бити никога да каже истину, не само о стратишту у Буквицама, него и на другим мјестима злочина над српским народом.
У мјесту Буквице, на кућном прагу, 7. јуна 1992. године убијено је осам Срба старије доби, од којих су пронађени и сахрањени Даница, Вељко и Вукашин Вукашиновић.
ОБИЉЕЖЕНА 21 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА 69 СРБА У СКЕЛАНИМА
Код централног споменика у Скеланима 16. јануара 2014. године је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 305 погинулих Срба из овог мјеста и околних села, од којих су 69 убиле муслиманске снаге 16. јануара 1993. године.
Неколико стотина становника сребреничке и општине Бајина Башта, те бројне делегације, присуствовали су парастосу и одали пошту српским мученицима, међу којима је око половине било цивила, од којих 58 жена.
Цвијеће на споменик положио је Душко Четковић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, а у име Владе Републике Српске помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Душко Милуновић.
Четковић је изјавио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да починиоци злочина одговарају.
"Ван је људског разума шта су монструми урадили при упаду у ово село и да нико није за те злочине, као ни за све остале почињене над Србима у Подрињу, до сада одговарао", рекао је Четковић.
Какве су злочине починиле јединице Насера Орића у Скеланима најбоље илуструје свједочење сестара Драгине Ранковић и Милке Николић које су данас прислужиле свијеће и окадиле хумку своје мајке Миленке Ристић, те рођака Новака, његове супруге Иванке, кћери Митре и сина Миће који још није пронађен.
"Наша мајка је имала 63 године и била је сама у кући. Зликовци су је силовали, провукли јој руке кроз расјечене груди, заклали и кроз гркљан јој забили дрво. Нашли смо је такву испред куће која је изгорјела, прича кроз сузе Драгина и пита до када ће се чекати да починиоци овог злочина одговарају.
Њена сестра Милка каже да су, осим њене мајке, у засеоку Кушићи тога дана муслимански фанатици убили и масакрирали све Србе које су стигли, а њихову имовину опљачкали и попалили.
"Убили су рођака Новака и супругу му Ивану, као и кћерку Митру која је имала 19 година. Његов син Мићо имао је 16 година, тога дана је нестао и још није пронађен, а преживио је само син Цветко који се сакрио у оближњу шикару и нису га открили. Нисмо их могли познати колико су били унакажени када смо дошли након два дана у село", присјећа се Милка.
Муслиманске снаге Насера Орића су тог дана 1993. године у Скеланима и околним српским селима убиле 69 Срба од којих 15 жена, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало.
Међу погинулима већином су били цивили - најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години.
Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.
"Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене", присјећа се Миленија.
Од батина јој је била сломљена вилица, избијени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.
Сва српска имовина у овом крају је опљачкана. Тог дана је, осим у дијелу Скелана, Црвице и Петриче гдје муслиманске снаге нису успјеле проћи, попаљено и нестало још петнаестак српских села и заселака која још нису обновљена и већи број преживјелих становника нема гдје да се врати.
За масовни злочин над скеланским Србима као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послије 21 године нико није одговарао.
Мјештани за то имају само једну ријеч - срамота.
Цвијеће су положиле и делегације Народне скупштине Републике Српске, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске.
Пошту су одале и делегације општина Сребреница, Братунац, Зворник, Милићи, Власеница и Бајина Башта, затим борачких организација и породица погинулих из ових општина.
СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 158 СТРАДАЛИХ СРБА
У цркви ветих апостола Петра и Павла у Кравици, код Братунца, 5. јануара 2014. године служен је парастос за 158 страдалих Срба из овог мјеста и сусједних села, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.
Након парастоса, положено је цвијеће и прислужене су свијеће за покој душа код централног споменика у Кравици, подигнутог за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач у посљедњем рату. Тиме је обиљежена 21 година од масакра које су муслиманске снаге починиле над Србима у Кравици и околини.
У име Владе Републике Српске вијенац је положио предсједник Пододбора Владе за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, те представници борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице, Братунца и Зворника, те општине Братунац и неколико страначких делегација.
Дуњић је рекао да је одато дужно поштовање невино настрадалим људима који су убијени само зато што су били Срби.
"Командант муслиманских снага из Сребренице Насер Орић и његови саборци наставили су у посљедњем рату у БиХ примјењивати методе које су њихови преци, као припадници шуцкорских и усташких једница у Првом и Другом свјетском рату, користили, убијајући и уништавајући све што је српско", навео је Дуњић.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић истакла је да ове породице највише боли сурова истина да нико није одговарао за злочин над Србима на Божић 1993. године, као ни за злочин почињен на Видовдан 1944. године.
Она је нагласила да су породице огорчене на рад Тужилаштва и Суда БиХ, као и Института за тражење несталих БиХ, те траже да представници Републике Српске прекину учешће у структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ које селективно дијели правду.
Осим туге за погинулим члановима породица, комшијама и пријатељима, мјештани Кравице огорчени су што за овај злочин ни након 21 годину још нико није одговарао и истичу да их та неправда посебно боли и вријеђа.
На православни Божић 1993. године убијено је и масакрирано 49 мјештана овог села и сусједних заселака, 80 их је рањено, а седам је нестало, од којих се петоро још воде као нестали, а међу њима су двије жене.
"Несхватљиво је да неко дође, побије људе, запали им куће и да нико не одговара за то. Чланови породица погинулих и несталих не могу да се помире са тим. Док смо живи борићемо се за правду и одговорност починилаца злочина", рекао је Радован Милановић, који је рањен приликом муслиманског напада на Кравицу када му је погинуо брат Милован.
Он је додао да је из године у годину туга већа када се види да нико не одговара, напомињући да о овим злочинима не би требало да причају они који су настрадали, него судске пресуде којих, нажалост, још нема.
За нестале се зна да су убијени након мучења и тортура у сребреничким логорима, а некима су одсијецали главе и везали их за возила којима су одвезене у Сребреницу и показиване становништву. Тако је било и са главом Анђелка Миладиновића, коме су одсјекли главу пред мајком Славком, а потом су и њу заклали са још неколико цивила.
Анђа Ђукановић већ 21 годину ништа не зна за мужа Ивана, који је нестао на Божић 1993. године у Кравици.
"Патим са дјецом и надамо се да ће неко одговарати за злочин почињен овдје. Гајим наду да ће се сазнати гдје је мој супруг укопан да га ексхумирамо и достојно сахранимо и одужимо му се као породица", рекла је Ђукановићева.
Осим великих људских жртава, Кравица је потпуно опљачкана и спаљена. Запаљено је 688 српских кућа, око 200 пословних и помоћних зграда, 27 друштвених објеката, а без једног или оба родитеља тог трагичног Божића остало је 101 дијете.
Око хиљаду становника, носећи дјецу и рањенике, кроз сметове и беспућа, под пјешадијском и артиљеријском ватром успјело се извући према Дрини из гротла смрти, јер су припадници муслиманских снага убијали све што су стигли не штедећи дјецу, старце и жене.
Муслиманске снаге из Сребренице још у априлу 1992. године почеле су убијати Србе из засједа, а већ у мају су започеле са сталним упадима у српска села у сребреничкој и братуначкој општини, убијајући и уништавајући све што је српско. То су чиниле током цијеле те и почетком јануара 1993. године када су уништиле Кравицу, а 16. јануара Скелане са засеоцима, гдје је тог дана убијено 69 Срба.
У тим нападима јединице под командом Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, уништиле више од 100 српских села, а масовне злочине починиле су у Ратковићима, Брежанима, Крњићима, Кушићима, Ћосићима, Подравању, Залазју, Осретку и Скеланима у сребреничкој, те у Загонима, Биљачи, Магашићима, Сикирићу, Лозничкој Ријеци, Факовићима, Бјеловцу и Кравици у братуначкој општини.
За 21 годину још нико није одговарао за злочине почињене у Кравици, као ни за остале масовне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу.
Обиљежавању 21 године страдања у овом селу присуствовао је мањи број преживјелих мјештана Кравице. Они су по обичају тихо и достојанствено на Божић посјетили гробове настрадалих, гдје су прислужили свијеће за покој њихових душа.
21 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРЕБРЕНИЧКИХ СРБА
Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два посљедња рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свијећа за покој душа 69 погинулих на Петровдан 1992. године и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје, 12. јула је обиљежена 21 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Претходно су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, чланови породица погинулих, саборци и општинска делегација положили цвијеће на Војничком гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број страдалих, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још двадесетдвоје Срба, а велики број их је рањен.
Од 22 заробљених нико није преживио. Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих десеторо случајно је пронашао Тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године на Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Након више од годину дана ови посмртни остаци су идентификовани и сахрањени су лани на Петровдан, а за још 12 Срба несталих тог дана и даље се трага.
Чланови породица и представници борачких организација и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице поново су изразили незадовољство радом Хашког трибунала, те Тужилаштва и Суда БиХ.
Они су указали на то да још није нико процесуиран за бројне масакре и злочине које су муслиманске снаге из Сребренице починиле над Србима у посљедњем рату, убивши око 1.500 српских цивила и војника, од којих су више од половине масакрирали.
И ове године на Залазју је поновљено да породице и саборци неће одустати од правде и доказивања истине о српском страдању у овом крају.
Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле, настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора у сребреничкој општини, започето у априлу. За тај, као и за све друге злочине почињене над Србима у овом крају, још нико није одговарао.
ОБИЉЕЖЕН ДАН НЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ РЕГИЈЕ
Бацањем ружа и вијенаца у ријеку Буну у истоименом мјесту код Мостара и паљењем свијећа 15. јуна је почело обиљежавање Дана несталих и погинулих Херцеговине у протеклом Oдбрамбено-отаџбинском рату и 21 година од страдања српског народа из долине Неретве.
На тај дан 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила, гранатирана је и запаљена sаборна црква Свете tројице у Мостару, која је недуго потом и до темеља срушена. Тога дана је почео егзодус српског народа из долине Неретве. Саборна црква се данас, послије 21 годину полако обнавља, као и живот Срба у долини Неретве.
Након бацања цвијећа у ријеку одржан је парастос погинулим борцима и цивилима у малој cркви Свете тројице на Бјелушинама у Мостару, који је служио парох мостарски Радивоје Круљ.
Обиљежавање Дана несталих је настављено у Невесињу. Код Спомен-костурнице на Гвозду цвијеће су положили савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, представници Борачке организације и институција Српске, чланови породица страдалих из Невесиња, Сокоца, Сарајева, Требиња, организација Црвеног крста Невесиње, Општине Невесиње.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Невесињу Предраг Ковачевић рекао је да је за три јунска дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба. У Херцеговини се још трага за 102 лица српске националности. У Спомен-костурници у Невесињу похрањени су посмртни остаци 64 тијела, од чега су 52 неидентификована.
Манифестација у организацији Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Невесињу је настављена у СО Невесиње уручивањем одликовања породицама 19 погинулих бораца Војске Републике Српске које је предсједник Српске Милорад Додик постхумно одликовао медаљом заслуга за народ. Тиме је настављена активност на додјели постхумних одликовања свим борцима ВРС који су погинули часно извршавајући своју дужност, а коју је, на приједлог Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, започео предсједник Републике Милорад Додик и то 15. септембра прошле године, додјелом постхумних одликовања за 20 погинулих бораца, а у поводу 20 година Републике Српске.
ПОМЕН НЕВИНИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА МАСАКРА У ЛЕДИЋИМА
Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежју у селу Ледићи код Трнова у недјељу 2. јуна обиљежена је 21 година од страдања недужних српских цивила, које су припадници тзв. Армије БиХ мучки убили 3. јуна 1992. године.
Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима и трајао цијелу ноћ, извршили су муслимани из сусједног села Дејчићи. До данас још нико није одговарао за егзекуцију невиних лица и разарање села на падинама Бјелашнице и Трескавице, у којем је нестао сваки траг српског постојања.
Тада су страдали старци, жене и дјеца, од којих је најстарија жртва Иконија Васић имала 92 године, а најмлађа жртва био је Милан Тешановић, који је имао 18 мјесеци. У овом злочиначком подухвату комшија муслимана убијена је цијела породица Тешановић, која је имала 10 чланова. Убијено је девет чланова породице Васић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Већина мјештана страдала је на кућном прагу, а они малобројни, који су покушали да се сакрију по околним шумама, пронађени су и убијени.
МАЈСКО СЈЕЋАЊЕ НА ЈОШАНИЧКО СТРАДАЊЕ
Општинска oрганизација породица заробљених и погинулих бораца Фоча је поводом 21 године страдања невиног српског народа у Јошаници на Никољдан 1992. године организовала дводневно обиљежавање, под мотом “Тражимо правду за невине жртве“.
Средња Богословска школа која је у сарадњи са Даном Муминовић и Радивојем Обреновићем припремила драмски приказ, на платоу Централног споменика у граду одржана је у 18 сати, и упркос киши оставила посебан утисак на велики број грађана који су присуствовали, и једина замјерка је што нико од законодавне и извршне власти није присуствовао.
Посебан печат овом обиљежавању, дао је поход који је у 7 сати кренуо са споменика, са заставама РС и транспарентима на пут дуг 16 км до споменика у Јошаници. Све новинарске екипе и санитет пратиле су достојанствен поход.
По доласку учесника на споменик у селу Хоџићи у Јошаници, гдје је и настрадао велики број невиних људи на Никољдан 1992. године, најбољи показатељ су породице и присутни које су са сузама и дубоким поштовањем дочекале учеснике похода.
У 12 сати служен је парастос код споменика, положени су вијенци. Циљ овог обиљежавања је скретање пажње правосудних органа БиХ, РС, Хашког трибунала, и цјелокупне јавности на стравичне злочине који су се десили на подручју општине Фоча, а за које нико није одговарао, сјећање и помен за настрадале Србе у Јошаници 1992. године од стране муслиманских снага.
ГОДИШЊИЦА ПРВОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА И ОДБРАНA ПРИЈЕДОРА
У Приједору је 30. маја обиљежена 21 година од одбране града Приједора, те од формирања Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Ратни начелник штаба Првог крајишког корпуса ВРС генерал-потпуковник Бошко Келечевић рекао је да је од шест корпуса ВРС Први имао 125.000 или више од 60 одсто укупног броја војника, држећи 28 општина односно око 60 одсто територије Српске у својој зони одговорности.
- Извео је операцију којом се сви борци и старјешине треба да поносе, а то је “Коридор 92”. То је била борба за живот, ослобађање жиле куцавице и спајање са матицом Србијом и са остатком Републике Српске - подсјетио је Келечевић.
Он је навео да је око 6.000 бораца ове војне формације погинуло, а око 30.000 рањено, истичући да се данас први пут годишњица формирања Првог крајишког корпуса ВРС обиљежава изван Бањалуке и да за то није могло да се нађе мјесто боље од Приједора.
- Приједор и Козара дали су највеће жртве и у Другом свјетском рату, а и у одбрамбено-отаџбинском рату поднијели су велике жртве. Приједорчани треба да буду поносни на команданта Младена Стојановића, али и Момира Талића којем је прије два дана била десета годишњица смрти - поручио је Келечевић.
Предсједник Организације породица погинулих бораца града Приједора Здравка Карлица рекла је да нико није одговарао за прве жртве рата у Приједору које су били Срби и позвала Тужилаштво БиХ да почне радити на тим предметима.
- Око 500 година су Срби из Приједора добили затворске казне и мислим да то није правда - рекла је Карлица.
Припадник ВРС Маријан Јешић сјећа се како је тог 30. маја 1992. године испред зграде градске управе наишао на групу “Зелених беретки” које су напале град из разних праваца заједно са хрватским парвојним формацијама.
- Успио сам доћи до гимназије и ту су ме ранили, заробили, везали и одвели у Машинску школу гдје сам нашао још четири заробљена борца. Послије тога су нас одвели ка Береку гдје сам добио три метка и дан-данас не знам како сам преживио - рекао је Јешић.
Вијенце на спомен комплекс “За крст часни” положиле су делегације предсједника и Владе Републике Српске, градоначелника Приједора, борачких и организација породица погинулих бораца Српске, града Приједора и сусједних општина, СУБНОР-а, Удружења ратних војних заробљеника и логораша, Првог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског (Република Српска) пука, МУП-а Републике Српске и више политичких партија.
Претходно су у згради полиције положени вијенци и прислужене свијеће на спомен плоче припадницима полиције погинулим у одбрани града Приједора.
Предсједник мјесне борачке организације МУП-а Републике Српске Војислав Кондић рекао је да је мај у историји Приједора био буран и током Другог свјетског рата и током одбрамбено-отаџбинског рата.
- Године 1992. почело је 1. маја убиством српског полицајца на Уријама, наставило се даље убиством и рањавањем војника на Хамбаринама, након тога је услиједио напад на војни конвој у Козарцу, а врхунац безумља десио се на данашњи дан у рану зору када су зелене беретке, Патриотска лига и ХОС напали из више праваца наш град - навео је Кондић.
Он је додао да је тог јутра погинуло 15 бораца из редова војске и полиције, а 25 је рањено.
- Данас када им одајемо почаст треба да имамо на уму да нам је задатак да чувамо и градимо Републику Српску и град Приједор заједно са свим нашим комшијама, без обзира на вјеру и нацију, у интересу нас који смо данас овдје - рекао је Кондић.
Парастос погинулима у одбрани града Приједора и свим погинулим и умрлим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату служио је протојереј ставрофор Ранко Малетић уз саслужење свештенства.
У касарни “Жарко Згоњанин” организована је посјета спомен-соби посвећеној борцима одбрамбено-отаџбинског рата.
Нећемо милостињу, хоћемо заслужено
Поводом Васкршњих празника чланови Одбора потомака погинулих бораца обишли су 10 мајки погинулих бораца. Овом приликом су им уручили пригодне поклоне. Све мајке су срдачно примиле ову дјецу и са сузама у очима захвалиле се на посјети.
"Поклон није битан, драго нам је да нисмо препуштене забораву", говоре мајке Гина, Радосава, Борка, Перса, Јела, Бранка, Анђа, Радојка, Милана и Сава. Већина ових мајки је болесна и живе саме, или су њихови чланови породице незапослени. Пензију и инвалиднину углавном дају за лијечење и помоћ других лица који брину о њима. Мајка Радојка је провела преко двије године у старачком дому у Источном Сарајеву.
"Чезнула сам за гробом мог јединца сина. Организација породица ми је помогла да неколико пута обиђем мјесто вјечног почивалишта мог јединца. Приликом једне посјете кући појавила се жена у мом комшилуку, која је такође расељено лице, и понудила ми своју помоћ. Од тада до данас, о мени брине Роса, која издржава своју породицу од моје накнаде за помоћ. Свјесне смо ми ситуације у којој се задесио свијет, али држава би могла равномјерније да распореди овај терет и омогући нам достојанствен живот. Најтеже нам пада то што о нашем животу углавном одлучују они који нису учествовали у стварању Републике Српске. Законе које доносу углавном не примјењују у пракси. Не примјењује се ни Закон о раду, Закон о праву бораца, породица и инвалида. Та су права декларативно набројана, која нико не примјењује. Захтијевамо од државе да санкционише и утиче на савјест моћника данашњице, као и при доношењу закона да се обавезно укључе представници ове популације. Апелујемо да се изнађе могућност, да се запосли ова наша омладина. Срамота је за ову државу да су незапослена наша дјеца, док се запошљавају родбинским везама читаве фамилије. Нигдје наше дјеце, иако се у јавности и при обиљежавању сви тобоже сјете нас. Престанимо са годишњим сјећањима и конкретно учините нешто за нас. Ми смо скромни, нећемо милостињу, хоћемо заслужено". 
Све ове мајке су истог мишљења. Обилазак мајки погинулих бораца подржао је начелник општине Соколац.
Посјета породицама погинулих бораца поводом Васкршњих празника
Делегација Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука посјетила је пет породица погинулих бораца, те им уручила једнократну новчану помоћ и пригодне поклоне поводом Васкршњих празника. Посјете су уприличене родитељима погинулог борца Болобан Алекси и Даринки, кћерки погинулог борца Маји Поповић, дјеци погинулих бораца Бојани и Бојану Контићу, који су уједино дјеца без оба родитеља, те супругама погинулих бораца Жоља Невенки и Стојановић Милки.
Маја Поповић, незапослена самохрана мајка двоје дјеце, у рату је остала без оца Василија, а сада живи у тешким условима у мјесту Мишин Хан код Бањалуке, захвалила се делегацији наше организације што је и раније посјећивала те указивала помоћ, и што је за овај велики празник није заборавила.Наша организација већ годинама традиционално посјећује чланове породица погинулих бораца, којих у Граду Бањалуци има око 4.500хиљаде, и то како у оквиру активности Фонда солидарности који дјелује од 2002 године по двије породице мјесечно, тако и приликом празника те и на овај начин се трудимо да изађемо у сусрет породицама које живе у тешкој ситуацији и покажемо им да нису заборављени.
Одржана XIII радно-извјештајна и изборна скупштина OO Зворник
Општинска Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник је 18. јануара 2013. године одржала XIII редовну радно-извјештајну и изборну сједницу Скупштине, на којој су усвојени Извјештај о раду организације за 2012. годину и План рада за 2013. годину, као и Финансијски извјештај за 2012. и Финансијски план за 2013. годину, а такође и записник Надзорног одбора.
Што се тиче избора органа у Организацији, изабрано је Предсједништво организације, које сада умјесто 15, броји 17 чланова, од чега двоје дјеце погинулих бораца. За предсједника Организације именована је поново Стака Петровић, док су замјеници досадашњи Петар Павловић и умјесто умрлог Душана Готовца изабрана је Даница Радовић, супруга несталог борца.
За предсједника Скупштине изабран је досадашњи потпредсједник Млађен Петровић, а за замјеника Добрила Капетановић.
Изабран је и нови Надзорни одбор од три члана, и то: Миле Рикановић, Драгица Радић и Свјетлана Јакшић.
На приједлог делегата Скупштине, изабрана је и трочлана комисија, која ће имати за задатак да периодично одржава састанке са начелником општине, у циљу рјешавања текућих проблема.
Додијељен стан оцу два погинула борца
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић уручио је 14. фебруара 2013. године у Зворнику кључеве стана Мићи Костићу, коме су у протеклом рату погинула два сина.
Костићу су уручени кључеви стана од 62 квадрата, чију су куповину финансирали Министарство рада и борачко-ивалидске заштите Републике Српске и Општина Зворник.
Укупна цијена стана је 74.264 КМ, од чега Министарство плаћа 50.136 КМ, а општина 24.128 КМ.
Ђокић се претходно састао са начелником општине Зораном Стевановићем, након чега је рекао да се може очекивати да у току 2014. године Програм потпуног стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида у зворничкој општини буде завршен.
“Чим општина Зворник испуни свој дио задатка, а то је да припреме пројекат, дефинишу локацију и створе претпоставке за грађење, ми ћемо донијети одлуку, расписати тендер и извршити избор извођача и изградити потребне станова за које верујем да ће их бити могуће изградити и породице уселити у току 2014. године. На тај начин ћемо и овај Програм потпуног стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида, који је започео са реализацијом 2008. године, завршити и у овој општини“, поручио је Ђокић.
Он је рекао да ће се реализација Програма потпуног стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида наставити и у цијелој Републици Српској гдје није доведен до краја.
“У овој години обезбиједили смо додатних 5.000.000 КМ тако да укупно имамо 10.000.000 КМ на располагању за стамбено збрињавање ових категорија, а од раније имамо сагласност Нароне скупштине да се можемо и кредитно задужити како бисмо овај програм и убрзали и умјесто наредних 6-7 година, колико би нам требало, да Програм завршимо у наредне двије године“, истакао је Ђокић.
Он је оцијенио да је овај програм стамбеног збрињавања најхуманији програм којег је у периоду послије рата водила Република Српска.
“Желим да кажем да смо до сада за овај програм стамбеног збрињавања у Републици Срској, који траје од 2008. године до данас, издвојили укупно 52.000.000 КМ и желим на тај начин да демантујем све оне који говоре да Република Српска није довољно учинила за ове категорије“,рекао је Ђокић.
Он је похвалио пројекат начелника Стевановића и локалне управе кроз који је омогућено запољавање осам приправника из категорије дјеце породице погинулих бораца. Он је изразио наду да ће у наредном периоду бити обухваћено још неколико дјеце из ове категорије, али, како је истакао, не само њих, него програм треба водити и за остале незапослене, а нарочито младе људе, због чега се данас гворило и о подстицају запошљавању.
Ђокић је рекао да се припрема Акциони план запошљавања у 2013. години за који је изразио наду да ће бити разматран већ наредне недеље на сједници Владе Рпублике Српске.
“Надам се да ће бити и усвојен и да ћемо након тога интензивно кренути на његову реализацију. У оој години планирали смо 20.000.000 КМ да се издвоји за подстицање новог запошљавања. Око 10.000.000 КМ биће реализовано непосредно из буџета Републике Српске, а дио преосталих путем Завода за запошљавање и средстава која се издвајају за незапослена лица. Цијенимо, уколико буде заинтересованих послодаваца да на овај начин користе подстицајна средства Републике можемо обезбиједити да отворимо неколико хиљада нових радних мјеста у току 2013. године“, рекао је Ђокић.
Начелник општине Зворник Зоран Стевановић рекао је да су до данас на подручју зворничке општине додијељене 72 стамбене јединице овим категоријама, те да је на коначној ранг-листи остало још 37 корисника за стамбено збрињавање и 45 породица којима треба обезбиједити неповратну новчану помоћ, што је, како је истакао, најважнији задатак.
“Изражавам велику захвалност Влади Републике Српске што ћемо ово питање крајем ове или у току наредне године потпуно ријешити“, рекао је Стевановић.
Мићо Костић и његова супруга Мара рекли су да ће у стану који им је данас додијељен живјети са сином, снајом и унучадима. Ови родитељи у рату су изгубили два сина, док је њихових још двоје дјеце било рањено
Реализован Пројекат запошљавања у Зворнику
Општина Зворник је у јануару 2013. године, а у сарадњи са ЈУ Завод за запошљавање РС, Општинском организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник и Општинском борачком организацијом реализовала Пројекат запошљавања приправника високе стручне спреме из категорије дјеце погинулих бораца.
Начелник општине Зворник Зоран Стевановић потписао је у јануару уговоре са четири зворничка послодавца о запошљавању осморо приправника из категорије дјеце погинулих бораца.
Конкурс је расписала општина Зворник, која ће за приправнике финансирати 80 одсто нето плате и обавезне доприносе у цјелости, док ће послодавац финансирати 20 одсто нето плате и преостале обавезе из радног односа.
„Конкурсом смо предвидјели запошљавање 10 приправника високе стручне спреме из категорије дјеце погинулих борца, а пријавили су се послодавци за пријем њих осморо. Остала су два непопуњена мјеста, тако да ће локална заједница примити још два приправника по истом принципу“, рекао је Стевановић, те додао да ће за реализацију овог пројекта бити издвојено 98.000 КМ из општинског буџета.
Он је на конференцији за новинаре нагласио да ће по основу данас потписаних уговора и по основу још једног конкурса локалне самоуправе бити омогућено одрађивање приправничког стажа за укупно 15 дјеце погинулих бораца.
„Осим тога, локална самоуправа ће до краја године расписати конкурс за још 15 кандидата из категорије дјеце погинулих бораца од укупно 20 колико их је сада на евиденцији Бироа“, најавио је Стевановић.
Уговоре су данас потписали „Зворник путеви“ за пријем три приправника, „Витинка“ и „Дрина промет“ за пријем по два и „Еникон градња“ за пријем једног приправника.
Власник „Дрина промета“ Сретен Милошевић сматра да што више послодаваца треба да се укључи у овакве пројекте.
Из Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник су истакли да је значај пројекта велики, те позивају привреднике да у што већем броју слиједе примјер ова четири предузећа.
Помоћ за генерала Новака Ђукића
Након посјете генералу Новаку Ђукић, која је први пут обављена 18. јануара 2013.www.xnxx.com. године, Организација је упутила допис свим релевантним институцијама, од предсједника Народне скупштине РС, предсједницима клубова у НС РС и то 26. фебруара 2013. године.
Како није било одговора, 2. априла 2013. године Организација је, због недобијања одговора, упутила поново допис на исте адресе.
Убрзо је стигао позив од предсједника Клуба СНСД-а Жељка Мирјанића за састанак, који је заказан за 10. април 2013. године у Бањалуци, гдје је делегацију Организације примило руководство СНСД, које има своје посланике у НС РС.
Тим поводом, Милан Николић, предсједник Организације, и Дана Муминовић, предсједник Скупштине Републичке организације, посјетили су генерала 9. априла 2013. године поново у КПЗ Фоча, уз пригодне поклоне, и с циљем разговора о томе шта изнијети на састанку у Бањалуци.
Састанак је трајао три сата и генерал је упознао представнике Организације о новим моментима, како би могли наступити са јасним захтјевима на предстојећим састанцима.
Клуб делегата СНСД у НС РС, на челу са предсједником Клуба г. Жељком Мирјанићем, примио је делегацију 10. априла 2013. године у Бањал уци у НС РС.
Делегацију су чинили: Дана Муминовић, предсједник Скупштине Републичке организације, Милан Николић, предсједник Општинске организације Фоча, и Никола Вуковић, предсједник Надзорног одбора у Организацији, а била је присутна и Исидора Граорац, секретар Републичке организације.
Делегација је упознала народне посланике о заиста тешкој и специфичној ситуацији у којој се налази генерал Ђукић, који невин издржава казну затвора у Фочи. Циљ нам је да помогнемо генералу да се покрене поновни поступак пред Судом БиХ.
Предсједник Клуба СНСД је обећао сву помоћ, у разним видовима, па и финансијској, те дао смјернице коме се још обратити писменим путем и навео Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, Одбор за жалбе и др, а све, опет напомињемо, у циљу помоћи генералу и расвјетљавању истине.
Нестали нису заборављени
У Миљевићима је 16. априла 2011. године обиљежен 22. април, Дан несталих Сарајевско-романијске регије служењем парастоса у цркви светог Георгија у Источном Сарајеву, те полагањем вијенаца на спомен-крст код спомен-костурнице.
Данас се навршава 19 година када су први Срби, њих осам, нестали код сарајевског аеродрома, а њихова тијела још нису пронађена. Истакавши да за овај и многе злочине који су почињени над Србима у Сарајеву још нико није одговарао, Мирко Вранић, предсједник ОО Источно Сарајево, казао је да се на евиденцији Организације налази и даље 398 лица који се воде као нестали са подручја Сарајевско-романијске регије, од чега 200 цивила. Вранић је, такође, истакао бојазан да су на овом подручју дошло до премјештања тијела из масовних гробница, што додатно отежава процес тражења несталих.
Горан Крчмар, руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица, истакао је да се на списку несталих из РС још води 1729 лица, од тога 617 неидентификованих тијела у три спомен-костурнице. Крчмар је подвукао проблем заустављања идентификације, јер је током прошле године идентификовано само 49 Срба. Констатован је проблем потребе и могућности да се тијела идентификују у савремено опремљеној лабораторији за ДНК анализу у Заводу за судску медицину у Бањалуци, јер се томе противи Међународна комисија за тражење несталих лица. "МУП РС располаже са подацима о 3.200 убијених Срба у Сарајеву, али је велики проблем то што тијела убијених Срба нису више у Сарајеву, већ у Високом, а то су подацима о којима више може рећи само Амор Машовић, који је цијело вријеме рата био у Сарајеву", мишљења је Горан Крчмар.
Сташа Кошарац, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и процеса тражења несталих лица, поновио је да је Тим доставио 240 извјештаја Тужилаштву БиХ, али да, нажалост, оно ништа није урадило по том питању, те да нико није одговарао за постојање 126 логора у Сарајеву. "Имамо необориве доказе који указују на чињеницу да су Срби у Сарајеву извођени из болница, са својих радних мјеста, предузећа, школа и ликвидирани само зато што су Срби", нагласио је Кошарац. Према његовим ријечима, нико се озбиљно није бавио ни питањем истраживања цивилних досијеа, а Тим МУП-а РС је доставио Тужилаштву 3.299 досијеа, који указју на чињеницу да су извршени злочини над цивилима у Сарајеву.
Удружени јачи
Општина Србац прва је у РС у којој је дошло до потписивања Споразума о сарадњи између Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у најновијем рату и Општинског удружења ратних војних инвалида Србац, чиме ће се, како је речено, ојачати капацитет дјеловања у борби за остваривање права свих борачких категорија.
"Од сада ћемо дјеловати јединствено по многим питањима, као што је стамбено збрињавање, утврђивање висине личне и породичне инвалиднине, досљедно провођење поступка ревизије стечених права за све борачке категорије, упућивање на бањско-климатко лијечење и слично", рекао нам је предсједни ОО породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац Вељко Лазић.
"Ми смо у старту подржали ову идеју, па позивам и остале борачке организације да нам се придруже и потпишу споразум јер ћемо удружени бити далеко јачи.xnxx Један од првих потеза биће нам да од локалне власти затражимо организовање округлог стола на тему остваривање борачких права у општини Србац", каже предсједник Удружења РВИ Боро Милинковић.
За рад ове двије организације, у општинском буџету за ову годину, планирана су средства у износу од 36.000 КМ, док је за рад Општинске борачке организације, која дјелује у оквиру БОРС, предвиђено 45.000 КМ.
Млади преузимају ствар у своје руке
У Бањалуци је 16. фебруара 2011. године одржан састанак дјеце/потомака са подручја бањалучке регије, на којем је изабран и основан Регионални одбор дјеце/потомка погинулих и несталих бораца.
На поменутом састанку присутнима су Станислав Бркић, предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бањалука, као и Милена Тенџерић, потпредсједник РО, приближили стање и ситуацију у којој се налазе породице погинулих и несталих, проблеме са којима се суочавају у остваривању права ових породица, као и могуће начине рјешавања истих. Истакнута је жеља са увођењем младих у органе РО, њихово повећано ангажовање на пољу рјешавања проблема које имају, а посебно се то односи на стипендирање, запошљавање, право на пензионо и ѕдравствено осигурање и слична питања која су у домену рада поменутог одбора.
Након представљања представника из околних мјеста, изабрани су чланови овог одбора, као и предсједник. За предсједника Регионалног одбора дјеце/потомака погинулих и несталих бораца изабрана је Исидора Граорац из Бањалуке, а за чланове: Радана Ристић (Градишка), Саша Лазић (Србац), Биљана Гвозден (Прњавор), Милица пејаковић (Челинац), Тамара Жутић (Бањалука) и Његош Радић (Кнежево).
Након оснивања Регионалног одбора одлучено је да се у будућности крене у оснивање општинских одбора у мјестима гдје то још није урађено, као и што бржем дјеловању на пољу остваривања права из борачко-инвалидске заштите, а што је повезано са овим категоријама.
Први предсједник Саша Лазић
Поштујући закључке Предсједништва Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Српцу је 23. јануара 2011. године формиран Одбор дјеце погинулих бораца од пет чланова, који ће имати задатак да настави активности на остваривању права која припадају младима из борачких категорија.
"Предсједништво наше организације, на сједници одржаној 12. јануара ове године у Модричи, закључило је да се у свим општинама у којима постоје општинске организације, као и на нивоу осам регионалних организација, оснују одбори дјеце погинулих бораца и донесу акта по којима ће они радити", рекао је потпредсједник Републичке организације и предсједник србачке организације Вељко Лазић и додао да је закључено да се овакви одбори младих формирају и при општинским организацијама у Федерацији БиХ, Грахову, Дрвару, Петровцу и Гламочу.
Међу 85 дјеце поменутих борачких категорија у општини Србац, у Општински одбор изабрани су: Саша Лазић за предсједника, Дијана Милашиновић, Александра Вујић, Мишо Станишљевић и Славиша Церовац за чланове.
"Колико сам упућен, наш одбор имаће задатак да се залаже за побољшање материјалног статуса дјеце борачких категорија кроз разне видове као што је бесплатно школовање и бесплатна здравствена заштита, приоритети код додјеле стипендија и смјештај у студентске домове и приоритети код запошљавања или додјеле кредита за самозапошљавање", рекао нам је први предсједник овог одбора Саша Лазић.
Скупу је присуствовао и шеф Одсјека за борачко-инвалидску заштиту у Административној служби општине Србац Боривоје Врсајковић, који је нагласио да локална власт подржава рад ове организације, износећи доказ да ће ове године из буџета општине Србац за ову намјену бити издвојена 31.000 марака.
ОБИЉЕЖЕН ДАН РС И КРСНА СЛАВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Руководство Републике Српске положило је 8. jaнуара 2014. године у Бањалуци вијенце на споменик погинулим борцима Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату на гробљу "Свети Пантелија", на споменик палим борцима Народноодлободилачког рата, те на спомен-костурници на "Новом гробљу", а поводом обиљежавања 9. јануара, Дана Републике Српске.
